Katarina Kostadinović, takođe poznata kao Kaja, je mlada i ambiciozna PR menadžerka. Svoju profesionalnu karijeru počela je da gradi veoma rano radeći za mnoge velike kompanije. Bila je novinarka i voditeljka TV emisije „Loud & Clear“. U njenom privatnom životu klabing je imao veliki uticaj na odabir posla kojim se bavi i kako kaže, baviće se celog svog života. Pored poslova u okviru organizacije Novih godina i javnih žurki, bila je i deo organizacije na mnogim velikim muzičkim festivalima u Srbiji, kao što su Exit, Beer Fest, Sport Fest, Green Beat. Koliko je rad na tim festivalima bitan za tvoju karijeru?
Kaja: Dosta je bitan, možda i bitniji od žurki u Expo centru ili dočeka Novih godina koje sam radila. Festivali su za mene veliki izazov jer treba privući što veći broj ljudi. Ima dosta posla oko njih i samih kampanja u odnosu na manje žurke. Festivali se najčešće dešavaju u letnjem periodu i tu postoje dva velika problema – ili su kalendarski „zgusnuti“ ili ljudi uglavnom nisu u gradu u kojem se određen festival dešava. U oba slučaja, kao PR menadžer, i kao deo cele te organizacije, imate zadatak da te ljude privučete da posete festival i da odradite što jaču i bolju kampanju, čak i pre leta, kako bi ste ih informisali na vreme i kako bi se oni što bolje organizovali tokom godišnjih odmora.
VSG: Da li srpski festivali više skreću pažnju stranim posetiocima ili domaćoj publici?
Kaja: Pa, mislim da ne. To je malo „napumpano“ u poslednjih par godina, u tom smislu, što je Exit dobio silne nagrade, i što dolazi sve više stranaca. Trudimo se da radimo promociju i van naše zemlje, zbog nekih mesta na kojima imamo nedovoljan broj ljudi koji bi posetili neki festival, ali mislim da je podjednak broj, kako domaćih posetilaca, tako i stranih.
VSG: Da li se može kvalitet klabinga na festivalima meriti sa klabingom u klubovima?
Kaja: Zavisi, kako se uzme. Velika imena koja smo videli na Exit-ovoj Dance Areni imali smo prilike da vidimo i na manjim žurkama u ostalim gradovima u Srbiji. Ako gledamo na koncept žurki, atmosfera može da bude vrlo slična. E sad, neki kažu da više vole festivale isključivo zbog tog „open air“-a tj. otvorenog prostora koji može da prihvati mnogo veći broj ljudi, a mnogi posetioci vole da budu ponešeni tom masovnošću i euforijom. Gledano sa druge strane, na jednom festivalu imamo, u principu, više tih malih ili većih žurki koje su organizovane u segmentima.
VSG: Spomenula si „open air“. Da li ćeš podržati zakon o zabrani pušenja u zatvorenim klubovima, kako bi smo imali „clear air“?
Kaja: Pa moraću da podržim, šta da radim. To će biti veliki problem sa kojim su se susrele i neke zemlje u Evropskoj Uniji. U početku će kao posledica tog zakona biti znatno manji broj posetilaca u tim klubovima. Ostaće oni koji su uspeli da pobede taj psihološki problem sa duvanom. A možda će kod nas to ipak ići malo lakše. Znate i sami kakva je situacija u srpskim klubovima. Među prijateljima imam i vlasnike pojedinih klubova i kafića, i mislim da niko od njih, na žalost, ne ulaže dovoljno u ventilacioni sistem kao što se to radi bilo gde u svetu.
VSG: Iako su poslovi kojima se baviš najčešće vezani za PR, radeći kao novinarka, uspela si da uradiš mnoge zanimljive intervjue sa svetskim zvezdama. Koji ti je najdraži?
Kaja: Uh, teško pitanje, he he he. Jedan od dragih i opuštenih intervjua je bio sa Darren Emerson-om. Vrlo je otvoren za razgovor, zabavan je i duhovit. Dovoljno je samo jedno pitanje da mu postavite i da on ispriča neku priču koja će, ne samo vama biti |
|
interesantna, nego i slušaocima, gledaocima ili kome god. A iz tog njegovog odgovora proisteći će novo pitanje i otići će te u nekom potpuno drugom pravcu kakav nije predviđen konceptom samog intrevjua. Takođe bih izdvojila i intervju sa DJ Hyper-om i Leeroy-em iz Prodigy-a, koji su u to vreme, sa još par muzičara, imali neki bend. Intervju sa njima je bio ćaskanje u kojem su se glupirali i međusobno prozivali, otimali mikrofon jedan drugom, he he he. To je ljudima takođe zanimljivo, da upoznaju zvezde koje su opuštene, nisu nadmene i koje nisu zvanične tokom razgovora.
VSG: Koliko današnji mediji, tj. televizije, prate domaću klupsku scenu?
Kaja: Ne prate. O tome već „kukam“ dosta dugo, he he he.
VSG: Ranije su postojale TV emisije posvećene klabingu i bile su dosta gledane. Zašto ih danas više nema?
Kaja: Postoje i sada neke emisije, ali su više kolažnog tipa. Nema više emisija koje su posvećene isključivo klabingu tj. elektronskoj muzici. I kažem, „kukam“ dosta dugo o tome, jer kad god sam radila za žurke koje su se ticale elektronske muzike, uvek je bio problem da ih promovišem na televiziji jer je manjkalo takvih emisija. Uvek možete da odete u jutarnji program, ali u to doba dana nemate ciljne grupe koje želite da informišete. Ne znam tačno zbog čega ne kreću nove emisije. Da li je to previše novca za takvu produkciju ili možda neko prezasićenje? Ili možda ljudi više nemaju ideje? Mislim da fale nove ideje. I ovo malo što možemo da vidimo je sve isto. Sve je iskopirano. Ne bih nikog da kritikujem, možda je nedostatak novčanih sredstava razlog tome. U svakom slučaju, potrebno je predstaviti nešto novo i tako se osloboditi šablona kojih ima na sve strane. Dokle god je tako, ljudi će se sve više okretati drugim medijima, prvenstveno internetu.
VSG: Hm, što i nije tako loše, he he he, s obzirom na to da smo elektronski magazin.
Kaja: Pa da, to je dobro. Eto, ako ovako nastavite, možda jednog dana dođete i do produkcije TV emisije.
VSG: He he he, ako će nam Kaja biti voditeljka, može! Hvala ti puno na gostovanju.
Kaja: Hvala i vama na pozivu, bilo je zabavno! |
