Svoju priliku da se dokaže, iskoristio je volontirajući u beogradskom hotelu „Intercontinental“, gde su mu nakon mesec dana ponudili rad na zameni, a ubrzo i rad na neodređeno vreme. Kulinarski osećaj koji je imao Jovan Lekić, uočio je Nemac Calr Siemens pozvavši ga na specijalizaciju u londonski „Intercontinental Hyde Park Corner“, kod šefa kuhinje Peter Cronenberg-a. Svoje kuvarsko iskustvo stekao je radeći u Londonu gde je i upoznao Jamie Olivera. Tada je većinu svog slobodnog vremena provodio u londonskom klabingu. Kakav je klabing tamo u odnosu na srpski?
Jovan: Smatram da je klabing u Londonu jedan od vodećih u svetu, jer ne smemo da zaboravimo da se upravo tamo nalazi „Ministry Of Sound“ i naravno, čuveni „Camden Town“ gde je možda najjači chill out na kom sam ikada bio. Što se tiče sprskog klabinga, daleko smo iza Londona, mada sitnim koracima napredujemo. Sve pohvale ljudima koji su zaslužni za to.
VSG: Šta je to što bi srpski klabing morao da poboljša da bi se merio sa evropskim?
Jovan: Najbolji klabing u Evropi, po mom mišljenju, je u Berlinu, gde je nastao čuveni „Love Parade“. Berlin je jedini grad gde je klabing prisutan 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji. Postoje klubovi koji rade preko dana, a uveče imaju tematske večeri. Recimo, u Berlinu u petak veče, pre „Love Parade“, svi disk džokeji se okupe na jednom mestu i na svojim kamionetima puštaju muziku. Nastaje totalna „ludnica“, a ono što je veoma bitno, nema nasilja i svi su „friendly“ raspoloženi. A to je generalno problem sa našim društvom, pa tako i sa klabingom. Ali opet kažem, sitnim koracima napredujemo i mnogo nam je bolja klupska scena nego pre desetak godina. U to vreme, dok sam živeo u Beogradu, najbolji klub je bio, po mom mišljenju, klub Zvezda. I naravno Bus, gde se sredom puštala domaćica, što je za to vreme bila revolucija.
VSG: Kakva je danas situacija sa klupskom scenom u Beogradu?
Jovan: Trenutno, najbolji klub u Beogradu je splav H2O. Dosta se trude da unaprede klabing. Drago mi je što viđam sve više stranaca u beogradskim i klubovima u Srbiji. To je znak da napredujemo.
VSG: Koliko je klabing bitan u tvom životu?
Jovan: Veoma je bitan, jer nakon posla i svih problema koje imam, potreban mi je ispusni ventil. Iz tog razloga volim da obilazim klubove u Beogradu gde se sa svojim društvom opustim uz kvalitetan disco house zvuk. Ove godine sam bio na Exit-u i moram priznati da sam uživao u atmosferama koje su pravili Prodigy, Japanese Popstars, Sebastian Ingrosso & Steve Angelo, Carl Cox i drugi. Volim svuda da se promuvam i sve da vidim, he he he.
 |
|
VSG: Na prvom mestu ti je ipak ljubav prema kuvanju. Kada se ona pojavila?
Jovan: Naravno. Na prvom mestu mi je ljubav prema roditeljima i prema kuvanju. A ta ljubav se pojavila dosta davno kada sam, kao klinac, gledao emisije u kojima je kuvao čuveni Steva Karapandža. Imao sam desetak godina i nisam propuštao ni jednu epizodu. Probao sam i sam da skuvam nešto praveći haos u kuhinji i zagorevajući majci šerpe, he he he.
VSG: A da li si zadovoljan poslom ovde u Srbiji?
Jovan: Generalno sam zadovoljan poslom, mada u Srbiji bi moglo biti i bolje. Jednom sam otišao iz zemlje i vratio se. Ali ako opet odem, verujem da se više nikada neću vratiti. Čudna je sudbina, he he he.
VSG: Pored sebe uvek imaš lepe devojke. Put do ženskih srca dolazi preko stomaka, je l’ da?
Jovan: Zagovornik sam toga da je najlakši put do ženskog srca preko stomaka, jer ipak ljubav ulazi na usta, he he he. Uglavnom su sve moje devojke pale na šarm i moju vrhunsku kuhinju.
VSG: Dobro, za šarm ne znamo, ali da je kuhinja vrhunska, u to smo se uverili, he he he.
Jovan: U svakom slučaju, za devojke sam slobodan, pa ako je neka voljna da proba moju klopu, može da me nađe u restoranu „Le Carpaccio“, he he he.
VSG: Hvala ti što si se odazvao našem pozivu, pa se vidimo u nekom klabingu.
Jovan: Hvala i vama što ste me pozvali, a zimska sezona je upravo počela. |
