Interesovanje prema muzici je pokazao dosta rano kada se amaterski bavio DJ-ingom u Podgorici. Tada je nastupao u manjim klubovima, da bi dolaskom u Beograd 2000. godine, počeo polako da se probija na beogradskoj klupskoj sceni. Godinu dana kasnije postaje rezident, u to vreme, najpoznatijeg kluba Bus. Tokom 2004. godine nastupao je u mnogim klubovima u Beogradu kao što su, Bizzare, Monin Bar, Plastic i Drama. Ubrzo je postao i jedan od oficijalnih Tuborg-ovih disk džokeja na čijim žurkama i danas nastupa pred više hiljada ljudi. Koliko su sponzorske žurke uticale dobro ili loše na klabing u Srbiji?
Oysha: Uticale su dobro, i dalje utiču. Međutim, mislim da je došlo do prezasićenosti domaće publike stranim disk džokejima i gostovanjima. Pogotovo ako pričamo o beogradskim žurkama gde su mnogi isti događaji više puta organizovani, a jedan DJ gostovao dva-tri puta godišnje. Ljudi se više ne raduju tome, dolaze samo da poziraju. Beogradskoj publici je potrebno ponuditi nešto novo.
VSG: Na koji način se to manifestuje kod publike u drugim gradovima Srbije?
Oysha: Kod njih je to potpuno drugačije. Oni su željni svakog novog događaja. Kada se organizuje neka velika žurka, to je za njih kao „narodno veselje“. Recimo, Tuborg Green Spot je događaj kao da dolazi cirkus u grad. Imam drugare koji mi pričaju da, kada čuju da će se organizovati velika žurka u njihovom gradu, nastaje opšta priprema. Priča se o tome po 15 dana ranije, jure se karte. Spremaju se toalete kao za maturu, ko će šta da obuče. Zaista su željni dobrog provoda. Uoči događaja, Tuborgov šator se napuni za sat vremena sa dve do tri hiljade ljudi, koliki je otprilike i kapacitet.
VSG: Takve žurke su zaista masovno posećene. Da li je to možda dobar način da jedan srpski DJ pokaže svoj talenat pred većim brojem ljudi?
Oysha: Naravno. Jedna od prednosti velikih žurki u odnosu na klupske je i ta što možete da pustite neku stvar koju možda ne bi mogli da provučete u klubu. Jer klupska žurka je za manji broj ljudi, atmosfera je nekako intimnija, i samim tim neka stvar koja prolazi na velikim žurkama, ne mora da prođe na klupskim.
VSG: A gde je bolji klabing?
Oysha: Podjednako je dobar i jedan i drugi klabing, samo su za nijansu različite dve vrste zabave. Ljudi koju dođu u neki klub dobro se provode isto tako kao i oni koji, recimo, posete neku veću žurku kao što je Green Spot ili slično. Prema merama prostora i broju ljudi, smatram da je svaka žurka odlična na svoj način.
VSG: Pored toga što DJ pušta muziku, koliko je važno da bude dobar animator?
Oysha: To je veoma važno. Sva energija potiče od disk džokeja. Ako neki DJ stoji u kabini i ne diže glavu, ili gleda namršteno pobliku, to nema nikakve svrhe. Smatram da je potrebno da disk džokej đuska uz muziku koju pušta, da se provodi i pokazuje publici dobro raspoloženje, ukoliko želi da oseti pozitivnu energiju publike. Ja se dobro provodim na svojim nastupima zato što volim muziku koju puštam, ne radim ništa na silu, ne puštam stvari koje ne volim. Na svaki nastup dolazim kao da sam izašao u provod i vraćam se kući u 5 sati ujutru zadovoljan, kao da sam bio na nekoj žurci na kojoj nisam radio. Posao doživljavam kao ličnu i kao zabavu publike. Zbog toga je veoma važno da disk džokej bude dobar animator, jer tako žurke uspevaju. |
|
VSG: Na taj način, disk džokej svojom animacijom, može da izgradi svoj prepoznatljiv stil, zar ne?
Oysha: Može, mada mislim da nisam toliko vičan animator, he he.
VSG: Ali si ipak ostao prepoznatljiv po traci za fiskalne račune koju si vezao oko glave jednom prilikom, he he he.
Oysha: Jeste, to je bilo sasvim slučajno. Ali eto, nisam znao da je ostalo zapamćeno, he he he. Dešavalo se meni da ispadnem iz kabine na Sound-u, pre par godina, i to je neki vid animacije, he he he.
VSG: Šta misliš o muzičkim festivalima i koliko su bitni za elektronsku muziku?
Oysha: Mislim da su veoma bitni. Za izvođača, zbog lične promocije i promocije muzike koju pušta ili pravi, a za publiku iz više razloga. Na prvom mestu zbog dobre zabave, a zatim i muzičke edukacije, jer možda nije imala priliku da čuje nešto novo na drugim mestima, na primer, u medijima koji i ne postoje. Nedostatak pravih medija koji bi muzički edukovali publiku je veliki problem. Festivali su mesta na kojima je edukacija ipak prisutna.
VSG: A koliko je važno ime disk džokeja? Kako je ustvari nastao tvoj naziv, DJ Oysha?
Oysha: He he he, znao sam da će te me to pitati.
VSG: Pa morali smo, he he he. Nigde o tome ne piše, a mi želimo da čitaocima pružimo tu informaciju.
Oysha: Da, nigde ne piše. Poreklom sam Crnogorac, po ocu, a zovem se Nebojša. I onda je krenula šala od onog uzvika „oj ha“ koji Crnogorci imaju u svom folkloru. Zbog tog oj-ha krenulo je oj-ša, Nebojša, pa oj-ša i onda su me drugari, DJ-evi, prekrstili u Ojša. Kasnije je ostao taj naziv. Ali da bi bilo moderno, umesto Ojša, stavio sam Oysha, he he he. Mada su me u nekim medijima potpisivali sa Ojša. Ali nema veze.
VSG: Danas nisi zaigrao crnogorski oro, ali si zato uspešno pokazao di-džej karate poteze, he he he. Hvala ti što si nas edukovao i na taj način.
Oysha: Pripremao sam se, moram da priznam, he he he. Nema na čemu. Vidimo se opet. |
