Muzikom je počeo da se bavi sa svojih 14 godina. Svirao je klavir i bio je odličan mladi muzičar. Njegov otac, koji je gitarista, vodio ga je sa sobom da zajedno nastupaju i sviraju evergreen muziku. Međutim, to mu je bilo veoma dosadno, ali je nastavio da rade zajedno samo zato što ga je otac nakon svirke vodio u neki drugi klub sa drugačijom atmosferom i muzikom. Jednom prilikom, došao je u klub Baron na Zlatiboru, gde se pojavilo prvo interesovanje za DJ-ing. U klubu je radio DJ Milan koji je u jednom trenutku puštao stvar „Azzido Da Bass – Dooms Nights“. Kako je, ustvari, sve to izgledalo?
Damjan: Ušao sam u klub koji je bio polu-prazan. Bilo je dosta mračno. Čuo se „helikopter“, a ljudi su čudno igrali. DJ je stajao iznad njih i puštao muziku. Sve to mi je bilo veoma interesantno. Iako sam ranije, radeći na radiju, imao kontakt sa miksetom i puštanjem muzike, nikada nisam miksovao beat 2 beat. I tako me je sve više privlačio DJ-ing. Tada sam upoznao DJ Milana, zapostavio svirku, i počeo da dolazim svako veče u klub da gledam kako on radi.
VSG: Kasnije se otvorio klub „Dvojka“, takođe na Zlatiboru, gde si često dolazio i družio se sa DJ Milanom.
Damjan: Pa da, bilo je leto, sezona 2003. Otvorila se „Dvojka“ koja je tada bila najbolji klub u Srbiji. Bio je sav u staklu i metalu. Sećam se da sam celo leto „preblejao“ u klubu pored DJ kabine, gledajući Milana kako radi, da bi mi posle dva meseca rekao: „Slušaj, ja sad idem u WC, a ti evo miksuj i puštaj muziku dok se ja ne vratim“. Toalet je bio skroz na drugom kraju kluba tako da mu je trebalo bar 15 minuta da se vrati. Na trenutak sam se izgubio, ali kada sam video da je već „zapalio“ u WC, ušao sam u kabinu, stao pred više od hiljadu ljudi, i počeo da puštam muziku.
VSG: Odlično si se snašao, a ubrzo ti se pružila prilika da sam radiš u vreme dok se klub puni. Koju muziku si puštao tada?
Damjan: Dolazio sam svakog dana čim se klub otvori, tačno u 22:00, he he he. Puštao sam house muziku, ali dosta tvrđi house u to vreme. Vrlo brzo sam se zainteresovao za tech house i techno. Sada puštam i minimal.
VSG: Gajiš veliku ljubav prema muzici, a samim tim ne „odrađuješ“ poslove. Koliko ti je važno da se dobro provedeš dok puštaš muziku?
Damajn: Kada dođem u neki klub, trudim se da svoju energiju, kroz muziku, prenesem na publiku. Ako je publika zadovoljna, ona povratno šalje energiju meni, a onda sam i ja zadovoljan. I tako u krug dok ne dođe do „eksplozije“. U svakom slučaju, uvek dolazim u klub sa ciljem da publici bude prijatno, a samim tim i meni.
VSG: Kakva je situacija u Srbiji po pitanju tvrđeg elektronskog zvuka kao što su techno, minimal, progressive?
Damjan: Smatram da su ti muzički pravci slabo zastupljeni. Jedan od većih problema je taj što su slabo prisutni u medijima, a možda nisu uopšte. Mislim da su mediji ipak glavni manipulatori muzičkom scenom na našim prostorima. U javnost plasiraju određene događaje i na taj način publici promovišu onaj muzički pravac koji njima odgovora. Jedva da se nađe mesta za neki komercijalniji pravac elektronske muzike, a o andergraund sceni i da ne govorim.
VSG: Koliko bi mediji mogli da pomognu u promovisanju andergraund scene?
Damjan: Dosta bi pomogli. Dovoljno je samo da najave i isprate neki takav događaj. Na taj način bi se mladoj publici pružio još jedan izbor. Pre nekoliko godina andergraund scena je imala svoje |
|
mesto i svoju publiku. Danas, većina tih ljudi imaju određen broj godina i normalno je da će se vremenom povući iz klabinga. Potrebno je da dođe nova generacija koja će nastaviti da bude deo te scene. Zato mediji mogu biti od velikog značaja ako bi promovisali tvrđi zvuk kod mladih.
VSG: Iako je techno muzički pravac koji je trenutno malo prisutan na srpskoj muzičkoj sceni, većina ljudi kad čuje brži beat i jači bass, kažu: ma to je „techno“. Zašto je to tako?
Damjan: Pa da, na žalost je tako. To je zbog toga što su prvi počeci elektronske muzike u Srbiji bili vezani za techno muziku. Bilo je to nešto novo i ljudima je u uši ušla reč „techno“ koju su vezivali za svu muziku koja ima jači beat, takozvani „tuc-tuc“. Danas, neko ko ne prati elektronsku scenu, kada čuje bilo šta što podseća na to, reći će: „To je techno“.
VSG: Koliko ti uspevaš da promovišeš techno i minimal domaćoj publici?
Damjan: Zajedno sa svojim prijateljima sam osnovao organizaciju „Cube“. Ideja je bila da što više ljudi iz različitih oblasti pristupi organizaciji i da na taj način daju svoj doprinos promociji andergraund zvuka. Bilo da su to mladi DJ-evi, fotografi ili dizajneri, osnovni cilj je da se, svi koji to žele, udruže i da zajedno učestvuju u nekom projektu. Svaki član ove grupe je kao jedna kockica koja, sklapajući se sa ostalim kockicama, čini jednu veliku kocku. Tako je i nastao naziv „Cube“.
VSG: To je zanimljiva ideja, samo da se Branko Kockica ne naljuti što ste mu uzeli ideju za naziv, he he he.
Damjan: He he he, ma neće. On je Kockica a mi smo „Kocka“. Tako da nema problema.
VSG: Nadamo se da ćemo i mi postati jedna kockica više koja će tako podržati promociju andergraund scene. Hvala ti što si se odazvao našem pozivu.
Damjan: Uvek ima mesta za nove projekte. Hvala vama što ste me pozvali. Vidimo se. |
